Premijer Andrej Plenković vrlo je mudar političar. Lukav i lucidan. Iznimno je obrazovan i elokventan. Strane jezike i diplomatske fraze sipa iz rukava. Uvijek je, osim kad mu to nije u interesu, odlično informiran o svim aktualnostima, ali i najsloženijim globalnim kretanjima. Presuđuje i u najsitnijim odlukama. Puno češće od ostalih likova s hrvatske političke pozornice uspijeva zadržati hladnokrvnost i emocionalnu stabilnost. Odstupanja od te poze iznimno su rijetka. Katkad je sličniji humanoidnom robotu nego živom biću.
Za razliku od svog najdražeg suparnika s Pantovčaka, ne raspršuje se u doskočicama, bizarnim basnama i slikovitim fusnotama. Čvrsto drži fokus na bitnom. Spontanost mu nije poznato stanje. Zabludjele suradnike, koji se u praksi očitavaju kao odviše nespretne lopine i muljatori, bez puno pompe ostavlja na pravosudnoj kaldrmi. Stalno udara razornim cinizmom i neiscrpnom bahatošću. Svaka mu je rečenica proračunato piarovska. Oponente nikada ne štedi. Prividno im oprašta, kao u slučaju arhaičnih ultranacionalista iz Domovinskog pokreta, samo kad od toga ima opipljive koristi. Po svemu tome sliči…
Pročitajte više na danica.hr
