Zaboravite na “škuru buru” kakvu poznajemo danas. Ono što je Dalmaciju pogodilo krajem siječnja 1850. godine nije bila samo loša prognoza – bila je to biblijska katastrofa koja je Dalmaciju bacila na koljena. U samo nekoliko dana, nezapamćena orkanska bura i snijeg posijali su smrt uz obalu, odnijevši više od 20 života i uništivši gospodarstvo regije za narednih pola stoljeća. Zapisi iz onog vremena otkrivaju dramu koja graniči s nevjerojatnim.
Zamislite scenu u Makarskoj: temperatura pada na -5 °C (što je u ono vrijeme bila ekstremna rijetkost), a more se toliko podiglo da je doslovno provalilo u kuće uz obalu. Ljudi su usred noći, bosi i promrzli, bježali iz svojih domova dok su valovi raznosili namještaj, a snijeg koji je padao odmah se smrzavao na tlu. “Činjaše se da je sveršetak ili propast svita”, zabilježio je tadašnji Glasnik dalmatinski. Dimnjaci su letjeli poput papira, a krovovi nestajali u sekundi pod udarima vjetra koji nije prestajao 20 sati.
Ni Dubrovnik nije prošao bolje. Strašan vihor podigao se iznenada, miješajući snijeg i krupnu tuču. Snaga vjetra bila je toliko nadljudska da je s kule stolne crkve (katedrale) srušila masivni križ težak čak 150 funti (oko 75 kilograma). Ulice su postale smrtonosne zamke – krhotine krovova i dimnjaka padale su po ljudima, dok su se u luku Gruž potapali veliki, krcati brodovi koje nikakva ljudska snaga nije mogla spasiti.
Ovi zastrašujući detalji nisu plod mašte, već su zabilježeni u autentičnim izvještajima Glasnika dalmatinskog, službenog lista tadašnje dalmatinske vlade u Zadru, koji je te kobne 1850. godine detaljno dokumentirao stradanja naroda.
“Nesrićni dogodjaji o kojima smo do 30. sičnja glase dobili jesu slideći: U pokrajini Benkovačkoj našli su trinaest osobah zaterpanih u snigu, koje su istirale bile na pašu stado, od kojeg’ je više od hiljade komadah cerklo. I stabla i usivi veliku su štetu priterpili.
U krajini Obrovačkoj šest osobah, koje je oluja na putu uhvatila, poginulo je od studeni; koliko je živog’ (životine) propalo, još se nezna.
Veliku je štetu vihor učinio isti dan i u pokrajini Šibeničkoj. U polju od Rezine našli su u jednoj kolibici (kućici) starca jednog’ mertva što je čuvao nekoliko volovah. I drugih četvero čeljadi od sela Danila i Klaljice našli su na istom mistu, gdi su se zgurili bili kod stada, ukočene od leda.
Iza Tertra u večer istog’ onog’ dana odterpali su iz sniga jednu čobanicu, koja je, kada su kući donili i okolo nje raditi počeli, došla k‘ sebi”, piše u članku Glasnika dalmatinskog.
Od Benkovca do Dubrovnika
Prema svjedočanstvima objavljenim u broju 12 Glasnika dalmatinskog (izdanje od 8. veljače 1850.), razmjeri katastrofe bili su vidljivi od Benkovca do Dubrovnika
“Prigordna je šteta učinjena u sitnom blagu i što se tiče voćkah. Samo jednom čoviku iz sela Danila govori se da je na paši okolo četerdeset komadah sitnog’ blaga poginulo, a svega u onom selu propalo je 140. komadah. Primnoga stabla maslinah, bajamah i drugih voćkah isčupala je oluja iz korena i na zemlju povaljala.
Čim vlada od strane svoje ozbiljno se stara i brine kako će ovim nesrićnim oštećenim stradaocima, kruha dati, odredjujući da se na tu sverhu prilozi kupe, obraćamo se s’ najtepliom molbom k’ svakom otačbeniku, neka priteče u pomoć koliko je kom moguće, kako bi jadnu sudbinu tolike nesrićne braće ublažili, koji izgledaju i očekuju pomoći naše.
Iz Dubrovnika 28. sičnja. Jučer okolo tri ure po podne na jedanput podigao se strašni vihor od sivero istočne strane sa snigom i krupom i bisnio je svu prošastu noć boreći se s’ protivnim bisnim vitrima s’ takovom snagom i silom, da ni najstariji ljudi ovakog’ sijaseta nepominju se.
U luki od Dubrovnika i od Gruža razbilo se i utopilo se nekoliko i velikih brodovah, izmedju kojih niki su bili i kercati; nikakva snaga ljudska nebiaše kadra spasiti jih.
U gradu Dubrovniku je vihar otkrio krove od kućah, srušio dimnjake, oborio s’ kule stolne cerkve križ u kom ima 150. funtih, počinio i drugih štetah i više je osobah osakaćeno kada su kroz ulice hodile.
U pridgradjima i u okolnim mistima bisnilo vitra isčupalo je i stara stabla i neopisanu štetu maslinama učinilo, da je mnoge posidaoce u žalost bacilo. — Još nisu nam stigli glasi iz ostalih mistah Okružja o štetam i kvaru što je počinilo bisnilo vihora, koi ni sada sa svim nije pristao. —
Iz Makarske 31. sičnja. Dana 27. sičnja od 1. po podne pa do 9 urih sutra dan prid podne, mi smo svidoci bili tako strašne i ljute oluje, da neima žive duše medju nama, koja se ovakove sića.
Prie nekoliko danah neobična je zima i studen zavladala bila — od 3 do 5 stepenah teplotomir R. pod ledom kazivao je — što u našim župnim stranama, vehoma u ridko biva.
Iz jutra 27. biaše oblačno i vrime na snig, koi je već više putah pokrio bio vrhove okolnih planinah i sve do polak gotovo.
Ono jutro vrime biaše tiho. Okolo podne ukaza se černi jedan oblak i od strane siverozapadne nadali smo se oluji. Okolo 1. ure po podne naprotiv poče puhati siveroistočni vitar i strašni snig’ padati — što je na našima pribrižjima neobično pojavljenje — koi kako bi na zemlju pao smerzao bi se.
Vitrina je svu noć bisnila, i bez pristanka snig kijao sve do 8 urih u jutru; zatim je lakše padao, a okolo 9 urih prie podne sa svim pristao. Dvadeset urih proveli smo u strahu i žalosti gledajući očima propast!
Dimnjaci srušeni leže, i kuće bez krova na sve strane opaziti se mogu; mnoge ladje otergnute bisno more izbacilo je na obalu i o liticu razbilo; mnoge obitelji koje stanuju u kućama polegušicam pored obale morske, po noći prisiljene su bile iz svojih pribivališta izaći, jere more uskolebano u kuće je provalilo i krovove razorilo, i kukavnog’ ono malo pokućstva raznilo; tužna vika ljudih, ženah, dice i životine s’ jedne strane, a rikanje u visinu skačućih i pinećih se valovah smišanih sa snigom padajućim, koi se odmah merzao s’ druge strane, čuti se moglo; navala bisnog’ vitra sve je prid sobom nemilice rušila — ele činjaše se da je sveršetak ili propast svita nastupila.
Je li se kakva nesrića brodarima pridesila, nismo još dočuli. A tako isto je li kakva nevolja postigla pastire kod svog’ stada, nije nam još poznato.
U podne 28. našli su iza jedne glavice nedaleko odavde u jednoj pećini okrenutoj na jugo dva pastira, otca i sina, koji su ležali u srid svojih 200 ovaca, te tako blagoslovjene i korisne ove životine grijući jih, spasiše im život od očite pogibelji.
Vitar sa strane toliko je sniga okolo pećine nagomilao bio, da je prid vratima iste kao pridgrada kakova bila. Ali u okolni od pridgradjah Makara i Veloberda propalo je okolo 300 komadah ovacah i kozah, i jedna pastirka smerzla se je od leda kod stada!
Komet MAPS mogao bi zasjati usred bijela dana: Poput punog Mjeseca
Najveća je pak šteta učinjena u polju maslinama. U nikim masliništima više od polak stabalah je propalo; i ne samo da su grane polomljene, nego je maslina baš iz korena izvaljena i na zemlju oborena. Slomljenu granu u nikoliko godinah naknadiće mladica; a za stablo od 50 ili 100 godinah, koje je iz korena isčupano, neće se šteta ni za po vika naknaditi. Iz ovog’ se vidi kakova je gerdna nesrića postigla krajinu ovu!
Ovi bič ošinuo je sve primorje od Brelah pa do Igrane. Tamo dalje k’ istoku nije tako velika šteta učinjena. A šta je bilo doli nižje od Brelah, još nam do uših došlo nije.
Obćina je zapovidila seoskim starešinama da kroz iskusne ljude sve potanko zabiliže i procine učinjenu štetu; i svitovala jih je, da izvaljena stabla ostanu na mistu gdi i jesu, za osvidočiti se o tom, jer i tako tužbe osobne, što se tiče procinjenja zemlje, brzo će se ispitati, a ova nesrića učiniće te će se i za nevolju procinjenje opet priduzeti. O! koliko je krasnih masliništah s’ prvog’ reda palo u treći! Ovi nesrićni dogodjaj zaslužuje i posebno i obćeno miloserdje!”, pisao je 1850. godine Glasnik.
Ovu potresnu obljetnicu iz 1850. godine ponovno je izvukao lokalni portal Jabuka.tv, a originalni izvještaj iz 1850. godine možete pogledati u digitalnom arhivu Nacionalne i sveučilišne knjižnice na portalu Stare hrvatske novine.